Kako da Srbija postane otpornija na poplave i suše

Ceo svet, pa i Srbija se sve češće suočavaju sa katastrofama koje ne poznaju nacionalne granice. Mapiranjem rizika, analizom i unapređenjem zakonskih okvira, jačanjem sistema prevencije i ranog upozoravanja mogu se spasiti ljudski životi, sačuvati imovina i tako ublažiti posledice katastrofa.

"Bujične poplave prestavljanju najčešću pojavu iz arsenala takozvanih "prirodnih rizika" u Srbiji, koje su pojačane klimatskim promenama. Samo u periodu od 1950. godine do 2023. godine, bujične poplave su odnele 132 ljudska života i prouzrokovale materijalne štete veće od 12 milijardi evra. Učestalost pojave bujičnih poplava, intezitet i rasprostranjenost, čine ih stalnom pretnjom sa posledicama po ekologiju, ekonomiju i društvo. Destruktivnost bujičnih poplava značajno je uvećana usled nedovoljne prevencije i neadekvatne primene zakonske regulative, posebno u domenima urbanističkog i komunalnog reda i zbog svega toga izuzetno su važne ovakve akcije i projekti", kaže profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, dr Ratko Ristić. 

„Projekat se bavi ublažavanjem uticaja prirodnih katastrofa, posebno suša i poplava, na ranjive i ugrožene grupe stanovništva, ali i celokupan privredni razvoj. Kroz analizu sistemskih, zakonskih i organizacionih nedostataka upravljanja slivnim područjima brdsko-planinskog regiona Srbije, stručnjaci će predložiti unapređenje zakonskog okvira. Ovakva poboljšanja efikasnosti sistema za zaštitu od erozije i bujičnih poplava će imati značajan uticaj na smanjenje broja ljudskih žrtava i obim materijalne štete koje nastaju usled ekstremnih promena klime“, ističe Nataša Đereg, direktorka CEKOR-a.

Projekat predviđa i umrežavanje i povezivanje nekoliko mreža i aktera: Pošumimo Vojvodinu, radne grupe Nacionalnog Konventa o EU za Poglavlja 27 i 11, udruženja studenata Šumarskog fakulteta, Zaštitimo šume Subotice, Pokret gorana Srbije, Pokret gorana grada Novog Sada, ali i predstavnika akademske zajednice, donosilaca odluka na lokalnom i nacionalnom nivou i medija. Kroz organizaciju okruglih stolova i sednica, relevatni akteri će imati priliku da razgovaraju kako bi zajedno izradili kartu erozije, unapredili preventivne mere zaštite od suša i poplava i doprineli ublažavanju klimatskih promena. Takođe, terenskim akcijama čišćenja otpada u rekama i pošumljavanja na lokalnom nivou, projektni tim će dati primer drugima kako malim koracima mogu da obezbede čistiju sredinu, da ojačaju zdravlje ljudi, biodiverzitet i ekonomiju.

Ova inicijativa se sprovodi u okviru projekta „EU za Srbiju otpornu na katastrofe", koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP.